1. Minimalna koncentracija žive:

Neke negativne posledice svetske industrijalizacije su kvantitativno merljive. Među njima je i toksična metil  živa, koju većina vodenih organizama apsorbuje kroz škrge. Stručnjaci su izmerili količinu žive u različitim vrstama ribe, pri čemu su se neke izdvojile kao zdravije od drugih. Utvrđena je i korelacija između koncentracije žive i veličine ribe, tj. da manje vrste apsorbuju manju količinu ovog jedinjenja, što ih čini zdravijim za ishranu. Ribe sa malom i bezopasnom količinom žive su šaran, slatkovodni smuđ, pastrmka, pacifička skuša, a sa najmanjom koncentracijom som, haringa, bakalar, sardine, oslić i losos.

2. Velika količna omega-3:

Sledeći kriterijum odabira ribe sa najvišom nutritivnom vrednošću, jeste koncentracija omega-3 masnih kiselina. Zbog nemogućnosti ljudskog organizma da ih sam sintetiše, ove esencijalne masne kiseline neophodno je unositi putem hrane. One imaju značajnu ulogu u lečenju kardiovaskularnih oboljenja, jačaju kosti, zglobove i mišiće i imaju brojna druga blagotvorna dejstva. Vrste koje sadrže najveću koncentraciju ovih masnih kiselina su losos, tunjevina, haring, skuša i sardine. Stanovnici mora mnogo su bogatiji ovim nutrijentima od rečnih. Ipak, neke vrste rečne ribe ističu se kao veoma dobar izvor omega-3. Među njima su pastrmka, tolstolobik, som i šaran.

3. Visoka koncentracija proteina:

Treći činilac koji svrstava ribu u visoko vredne, zdrave  namirnice jeste količina proteina, koja omogućuje funkcionisanje i održavanje strukture ćelija, zbog čega su oni neophodni za regeneraciju tkiva, rast i razvoj i čine gradivne blokove našeg tela. Preporučena dnevna doza proteina za odraslu osobu je 0.8g po kilogramu telesne tezine. To znači da je prosečnom čoveku potrebno oko 56g proteina na dan. Riba u proseku sadrži 26g proteina, što je čini veoma vrednom namirnicom. Npr. 100g tune sadrži oko 24g proteina, ista količina lososa 27g, bakalara 20g itd.

The post 3 kriterijuma pri odabiru zdrave ribe appeared first on Zlatno Zvonce.

Kečiga spada u porodicu jesetri, ali se od ostalih riba iz ove porodice lako razlikuje po veličini i izduženom nosu.Nema kršljut, već joj je telo prekriveno oštrim koštanim pločicama. Boja tela joj zavisi od mesta boravka i varira od žute do tamnosmeđe, dok su joj peraja uvek siva. Može da naraste do jednog metra dužine, odnosno 9 kg težine.

Živi u nizijskim vodama crnomorskog sliva kao i u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko i Azovsko more. To znači da je kod nas ima u Dunavu , Savi i Tisi, a u poslednje vreme sve više i u Velikoj Moravi. Voli kamenito i peščano dno, čistih, brzih i prohladnih reka. Hrani se na dnu, obično sitnijim ribicama ili ikrama drugih riba. Samo noću, kada je sve veoma tiho, prilaze obalama gde pogotovo vole da love insekte. Ovo rade okrećući se na leđa jer su joj usta sa donje strane tela.

Kečiga

Za uspešan sportski ribolov, najvažnije je razumeti ishranu ribe koja se lovi.Kečiga lovi rijući i pipkajući brkovima po dnu. Za lov su potrebni jaki štapovi, jer olovo treba da bude dovoljno jako da se odupre morskoj stuji. Sama kečiga nije previše uporan borac, pa ne predstavlja previše važan trofej za ribolovce. Najbolji mamac za kečigu je crvena glista i larva vodenog crva

 

U Grčkoj kečiga je imala reputaciju najplemenitiijeg jela. U Engleskoj, Rusiji i Francuskoj moglo ju je nabaviti samo najviše plemstvo ili vladari, a u Kini je bila rezervisana samo za cara. Danas je u Vašem tanjiru.

Ukoliko Vam je ovaj tekst bio od pomoći, pogledajte i ostale tekstove u blog sekciji. Trudićemo se da  u budućnosti bude više podjednako zanimljivih tekstova.

Kečiga se takođe nalazi i u našem jelovniku, ukoliko ste ljubitelji iste, budite slobodni da nas posetite! Porodična atmosfera i tradicionalni receptura je nešto na šta smo posebno ponosni.

The post Kečiga appeared first on Zlatno Zvonce.

Riba poboljšava vid

Istraživanje[1] sprovedeno u Francuskoj pokazuje da ishrana, bogata omega 3 masnim kiselinama smanjuje rizik od oboljenja očiju povezanih sa starenjem. Javlja se  kratkovidost i  brže zamaranje očiju.

Smanjuje rizik od srčanih oboljenja

Niz istraživanja sprovedinih na američkom univerzitetu Harvard[2] ustanovila su da osobe koje nedeljno unesu dva grama omega 3 kiselina, dakle jedu ribu dva puta nedeljno, imaju 37% manje šanse da dožive srčani udar i 17% manje šanse za sve ostale probleme sa kardiovaskularnim sistemom.

Ko jede ribu živi duže

Ovo uverenje je dugo postojalo na osnovu primera iz azijskih kultura, a nedavno je i naučno[3] potvrđeno. Ispitanici koji su imali visok nivo DHA, EPA i DPA kiselina koje se mogu naći u ribama i morskim proizvodima u proseku su živeli dve godine duže od ostalih koji su učestovali u 16 godina dugom istaživanju.

Riba štiti kožu

Već pomenuta kiselina EPA ima brojne benefite za kožu, ne samo da je hidrira i tako čini mlađom, već prema najnovijim saznanjima[4],  smanjuje rizike od raka kože koje izaziva UV zračenje.

Povećava plodnost.

Još jedna studija sa Harvarda[5], sprovedena na 156 muškaraca koji imaju problema sa fetilitetom, pokazuje da oni koji su tokom lečenja jeli ribu imaju 34% veći broj spermatozoida od onih koji nisu.

[1] http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24362810

[2] http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17047219

[3] http://healthland.time.com/2013/04/02/fish-the-fountain-of-youth/

[4] http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8040603

[5] http://www.fertstert.org/article/S0015-0282(13)02544-2/fulltext

The post Pet razloga zašto treba jesti ribu appeared first on Zlatno Zvonce.

Pre dolaska Rimskih legija u Panoniju , šaran se krio u srednjem toku Dunava, jer u ribljem svetu i nije imao prirodnih neprijatelja. Legionari počinju da ga gaje za potrebe vojske,uspešno ga navikavajući na jezersku vodu. Ipak najpopularniji je bio među hrišćanima, kao omiljena hrana za vreme posta. Nakon legalizacije hrišćanstva, šarani su pratili misionare praktično po celom svetu.

Od tog vremena, pa sve do danas ostaju noćna mora za ribolovce , koji im pripisuju gotovo čovečansku lukavost, pamćenje i snalažljivost. Ukoliko se love na istim lokacijama i istim metodom duže vreme, uspeh proporcionalno opada, jer šarani brzo „uče“.

U ribolovačkoj tradiciji Evrope, šaran se zbog svog ćudljivog ponašanja smatra aristokratskom ribom i posebnim izazovom. U Americi je ipak marginalizovan u korist drugih lokalnih vrsta, u Japanu se najčešće smatra kućnim ljubimce, pa tamo krasi akvirijume i dvorišna jezerca, dok ga u Australiji smatraju ribljim korovom i skoro su ga potpuno istebili.

U tanjiru je pak miran, posebno ako se služi sa belim vinom.

The post Šaran appeared first on Zlatno Zvonce.